Kamenac: kako nastaje i kako se uklanja

Čišćenje kamenca ručnim instrumentima

Većina zubnih problema počinje gomilanjem naslaga koje su ostale na zubima usled neadekvatnog pranja. Naslage na zubima izazivaju gingivitis i karijes, a vremenom prerastaju u kamenac. Sa nastajanjem kamenca bakterijama postaje još lakše da se zadrže u ustima, što vodi daljem propadanju zuba i desni. Uklanjanje kamenca je jedna od najčešćih i najbržih procedura u ordinaciji Cvejanović, međutim idealno bi bilo da do gomilanja kamenca uopšte ne dođe. Da bismo objasnili kako je moguće živeti bez kamenca i zašto je važno, potrebno je da se detaljnije upoznamo sa naslagama i kamencem, najvećim neprijateljima zdravih zuba.

Formiranje zubnih naslaga (plak)

Zubne naslage predstavljaju tanak film sačinjen od vode i mikroorganizama. Nevidljive su, ali se mogu osetiti jezikom, budući da dobro oprani zubi moraju biti potpuno glatki, i ako nisu glatki to znači da na njima postoji biofilm. U naslagama se nalaze bakterije i gljivice, a lako se uklanjaju temeljnim pranjem zuba, uz eventualno korišćenje interdentalne četkice ili konca. Što su naslage duže na zubima to su kolonije bakterije veće i otpornije, zbog čega je poželjno da se zubi peru dva puta dnevno, jer već posle osam sati posle pranja zuba bakterije ponovo počinju ubrzano da se množe. Malo je poznato da se naslage jednakom brzinom formiraju na krunicama i protezama kao i na prirodnim zubima.

Bakterije same po sebi ne predstavljaju pretnju po zube, međutim one se hrane šećerima iz usta i stvaraju kiseline koje rastvaraju gleđ zuba. Kada kiselina prođe kroz gleđ i dođe do narednog sloja, dentina, nastaje karijes. Produkti metabolizma bakterija odgovorni su za zapaljenje desni, što je veći problem od karijesa, budući da je za smirivanje zapaljenja desni potrebna savršena zubna higijena. U suprotnom, gingivits će preći u periodontitis, mada ne kod svih pacijenata, pri čemu razlog za selektivno pojavljivanje periodontitisa nauka još uvek nija adekvatno objasnila. Paradentoza je nepovratan proces, u kome zapaljenje tkiva koje vezuje zub za desni vodi do degradacije tog tkiva i kosti, što vodi do gubitka zuba.

Kao što smo videli, dva vodeća razloga za gubitak zuba, karijes (u najsiromašnijim zemljama) i paradontoza (u svim ostalim) direktno su uzrokovani zubnim plakom. Vreme je da sada objasnimo i ulogu koju u narušavanju zdravlja zuba igra kamenac, koji se pojavljuje zajedno sa plakom.

Zubi pre i posle čišćenja kamenca

Kamenac – dokaz da loše perete zube

Zubne naslage ne bi mogle da učine toliko štete da im u tome ne pomaže kamenac. Kamenac je podloga koja daleko bolje odgovara razvoju bakterija od prirodnog zuba, tako da kolonije bakterija u ustima postaju sve upornije i otpornije. Kamenac nastaje od minerala koji ostaju na zubima postepenim isparavanjem tečnog dela plaka i vode iz pljuvačke, tako postepeno plak prelazi u kamenac. Iako kamenac sadrži mrtve bakterije, on je jedanko opasan kao i plak, posebno kada se formira na rubu desni. potrebna Zubne naslage ne bi mogle da učine toliko štete da im u tome ne pomaže kamenac. Kamenac je podloga koja daleko bolje odgovara razvoju bakterija od prirodnog zuba, tako da kolonije bakterija u ustima postaju sve upornije i otpornije. Kamenac nastaje od minerala koji ostaju na zubima postepenim isparavanjem tečnog dela plaka i vode iz pljuvačke, tako postepeno plak prelazi u kamenac. Iako kamenac sadrži mrtve bakterije, on je jedanko opasan kao i plak, posebno kada se formira na rubu desni.

Kamenac na desnima povećama paradontalne džepove i ubrzava razvoj bakterija u rejonu desni, a posebno je opasan jer je nemoguće otkloniti ga pranjem zuba, kao što je slučaj sa naslagama. Subgingivalni kamenac, koji se formira u prostoru između desni, pored tog što pruža utočište bakterijama na najrizičnijem mestu, dodatano pritiska tkivo i dovodi do upala i povlačenja desni. Kamenac je i glavni krivac za loš zadah, koji uglavnom uzrokuju bakterije koji su formirale dugotrajene, otporne kolonije na kamencu, a ne bakterije koje kratkotrajno naseljavaju prostor oko zuba između dva pranja.

Kamenac može biti žute ili braon boje, ali u početim stadijumima je još uvek bled i zato ga pacijenti ne primećuju. Jedan od načina da da proverite da li na zubima imate kamenac je nabavka tečnosti ili gela koja će obojiti kamenac u ustima, i ako taj test pokaže prisustvo kamenca potrebno je zakažete uklanjanje kamenca kod zubar. Međutim, u slučaju da je u proteklih šest meseci već obavljeno skidanje kamenca, moraćete malo da sačekate do novog skidanja, jer se ono ne preporučuje češće od dva puta godišnje, budući da je tehnika blago invazivna. Ako se kamenac na zubima pojavljuje tako brzo, to znači da definitivno loše perete zube, mada u retkim slučajevima može biti i zbog kvaliteta vode koja se pije.

Ultrazvučna ćetkica

Načini za uklanjanje kamenca

Iako postoje zubne paste namenjene borbi protiv kamenca, samo zubar može potpuno ukloniti kamenac, Ručno uklanjanje kamenca je i dalje najpouzdanije, a obavlja se specijalim instrumentima kojima se kamenac može ukloniti upravo sa spoja zuba i desni, gde je najopasniji. Ova procedura može biti blago neprijatna, ali ne u toj meri da je potrebna lokalna anestezija, i brzo se obavlja. Zajedno sa uklanjanjem kamenca može se obaviti i dubinsko čišćenje desni, posebno ako pacijent ima hronični periodontitis.

U novije vreme koriste se i druge metode za uklanjanje kamenca, pre sveg ultrazvuk. Ultrazvučni instrumenti efikasno razbijaju kamenac i razaraju kolonije bakterija, bez negativnih posledica po zdrava tkiva, mada se, kao i ručni instrumenti, moraju koristiti pažljivo. Laseri, koji se danas sve češće koriste u stomatologiji, našli su primenu i u uklanjanju kamenca, pa tako laseri snage 1W uspešno čiste paradontalne džepove od kamenca.

Posle skidanja kamenca

Iako zubna higijena ne može da eliminiše već nastali kamenac, posle ordinacijskog uklanjanja kamenca pacijent ima priliku da dobrom higijenom dugo održi svoje zube potpuno čistim. Za najbolje rezultate peporučujemo ultrazvučne četkice, jer one dokazano uklanjaju 30% više naslaga od običnih četkica i čak dva puta više u odnosu na prosečno, nedovoljno temeljno pranje običnom četkicom. Električna četkica takođe je dobar izbor, ali ne koliko i ultrazvučna. Listerin je takođe dobar u borbi protiv kamenca, ali treba ga koristiti povremeno (2-3 puta nedeljno), jer često i dugotrajno korišćenje narušava mikrobiologiju usta, odnosno štetno utiče na koriste bakterije. Recimo na kraju i da treba birati paste koje manje pene i koristiti malu količinu paste, jer uz previše paste korisnik će imati iluziju da je dobro oprao zube jer će intenzivno osećati pastu, dok je uglavnom sasvim suprotno slučaj.

Cena ordinacijskog uklanjanja kamenca u ordinaciji Cvejanović je 20€ po vilici, dok je cena jednog tretmana kojim se leči parodontopadija, a koji uključuje ručno čišćenje kamenca, detaljno lasersko uklanjanje naslaga i kamenca i dubinsko čišćenje, tj. kiretažu desni je 250€ po vilici.

Pokvareni zubi kod dece

pokvareni zubi kod dece

Barem 90% problema sa kojima se srećemo u stomatološkoj praksi mogli su biti lako izbegnuti da su pacijenti pažljivije brinuli o zubima ili da su ranije došli kod zubara. Međutim, ono što nas najviše rastužuje su pokvareni zubi kod dece.

U kojoj meri karijes kod dece predstavlja opasnost po njihov rast i razvoj govori i podatak da je Svetska zdravstvena organizacija označila karijes kod dece kao bolest koja ima globalni uticaj na javno zdravlje. Karijes na mlečnim zubima javlja se u Srbiji kod dve trećine dece uzrasta tri do pet godina i kod preko 80% dece uzrasta 6 do 11 godina (sa 12 godina deca uglavnom nemaju mlečne zube). U Beogradu je taj procenat nešto manji, a u proseku tek svaki drugi karijes biće u nekom trenutku otkriven i saniran.

Zašto je karijes mlečnih zuba tako opasan?

Rana pojava karijesa kod dece je višestruko opasna po njihovo zdravlje:

  • Gubitak mlečnog zuba usled karijesa izaziva prerano nicanje stalnog zuba ili nicanje stalnog zuba na pogrešnom mestu, kao i susednih zuba.
  • Bakterije iz mlečnog zuba na kome se pojavio karijes mogu preći na stalni zub koji niče ispod mlečnog zuba!
  • Mlečni zubi su veoma važni za decu, jer su ključni za pravilan govor i za ishranu.

Karijes kod dece do dve godine

Već sa dve godine oko 35% dece razvije barem jedan karijes! Razlog za ovako ranu pojavu karijesa je uglavnom preterana upotreba flašice u kojoj su mleko, mlečna formula, ili (što je najgore) voćni sok. Drugi razlog za pojavu karijesa u ovako ranom uzrastu je transfer bakterija od roditelja ka deci, a najčešći krivac je bakterija Streptococcus mutans, koju roditelji deci prenose ljubljenjem lica, kada probaju da li je mleko u flašici pretoplo ili kada pokazuju deci kako je hrana u kašičici ukusna. Interesantno je da su istraživanja pokazala da sojevi ove bakterije koji su pronađeni kod dece uglavnom potiču od očeva, a ne od majki.

Ni šećer ni bakterije ne dovode direktno do karijesa, već kiselina koju stvaraju bakterije koju se hrane šećerima

Kako smanjiti rizik od pojave karijesa kod dece?

Na ovo pitanje postoji vrlo definitivan odgovor, međutim taj odgovor uključuje višestruko angažovanje zajednice, roditelja i samog deteta, upravo jer rizik od pojave karijesa nastaje na sva tri nivoa:

Rizici na nivou zajednice: Rizici na nivou porodice: Rizično ponašanje dece:
Insistiranje na konzumiranju hrane loše po zube (reklame, druga deca);
Odsustvo obaveznih kontrola kod zubara u domu zdravlja;
Loša zdravstvena kultura.
Neadekvatna ishrana usled loše ekonomske situacije;
Nezdrave navike u ishrani unutrar porodice;
Nedovoljno angažovanje roditelja na očuvanju zdravlja zuba deteta.
Nepravilno i/ili nedovoljno pranje zuba;
Nedovoljan unos vode;
Uzimanje nezdravih užina, obično u školi.  

Čak i kada je ishrana prebogata šećerima, adekvatna higijena i redovne kontrole kod zubara održaće dečije zube zdravim. Ono što je pogubno je kombinacija loših navika, loše ishrane i nedovoljno čestih odlazaka kod zubara.

Da li imate dobre navike?

Naravno, velika većina nas ima svog zubara koga viđe barem dva puta godišnje, svesni smo da je važno dobro prati zube i pokušavamo da se hranimo zdravo. Međutim, postoje saveti koji će pomoći deci da sačuvaju svoje zube od karijesa, o kojima roditelji uglavnom nisu informisani, kao što su sledeći:

  • Noćno dojenje nema nikakve veze na nastankom karijesa;
  • Počnite da perete detetu zube čim izbije prvi zubić;
  • Osim zuba treba prati jezik i desni;
  • Ovo može zvučati neobično, ali preporučuje se korišćenje konca za zube već od druge godine;
  • Za decu mlađu od tri godine dovoljno je zrno dečije zubne paste veliko kao zrno pirinča;
  • Maksimalno smanjite broj užina bogatih šećerom, uključujući osim slatkiša i slane grickalice i sokove; 
  • Nabavite detetu novu četkicu svaka tri meseca;
  • Vizuelno povremeno kontrolišite zube deteta i vodite ga kod zubara ako se požali i na najmanji bol ili osetljivost;
  • Naučite decu da duže žvaću hranu, jer sažvakana hrana koja ostane na zubima će brzo biti rastvorena, dok komadići nesažvakane hrane neće.
  • Čitajte oznake na hrani, posebno na onoj koja se koristi kao kompletan obrok, poput muslija, kornfleksa, kaša i keksa. Koristite proizvode kojim imaju manje od 10% šećera, idealno manje od 5% šećera. Osim šećera opasna su i sva pića koja imaju nisku pH vrednost, kao što su gazirana pića bez šećera.

Kako prepoznati karijes kod dece?

Karijes se razvija postepeno i relativno se lako uočava. Ako se uoči na vreme biće oštećena samo gleđ zuba, odnosno neće doći do prodora bakterija u unutrašnjost zuba. Kada je karijes saniran u toj ranoj fazi zub će biti 100% sačuvan, jer će delić spoljnog omotača koji je oštećen biti zamenjen kompozitom. Posete zubaru dva ili tri puta godišnje mogu biti nedovoljne da se uoči karijes u nastanku, tako da je preporučljivo da pogledate povremeno dečije zube pod dobrim svetlom, npr. Pomoću led lampe mobilnog telefona. 

Prvi znak upozorenja su bele tačkice na mestima na kojima će se kasnije razviti karijes. Tačke predstavljaju mesta na kojima je gleđ počela da degradira. Ako se u ovoj fazi karijes ne sanirara, zahvaćena mesta dobiće prvo svetlu braon boju a zatim karijes kreće da prodire dublje u zub i postaje crn. Ako se karijes sanira tokom prve dve faze, neće doći do trajnog oštećenja mlečnog zuba i zub će potrajati sve dok ga prirodno ne zameni stalni zub.

Karijes kod dece nekada se može prepoznati i po simptomima na koje se dete može požaliti. To može biti bol, ali i osteljivost na hladno ili toplo. Ovi simptomi se ne pojavljuju uvek, ali ako se dete požali na neki od njih, treba obavezno posetiti zubara.

Ordinacija Cvejanović ima 40 godina iskustva na polju dečije stomatologije, a neki od prvih malih pacijenata i dalje nas posećuju u svojim zrelim godinama. Ono što je zajedničko za sve njih jeste da imaju odlično očuvane zube, što je najbolji dokaz da je redovna poseta zubaru, još od ranog detinjstva, najbolji recept za zdrave zube i lep osmeh.

Sledeća zdravstvena kriza još može biti izbegnuta

MRSA je soj široko rasprostranjen soj bakterije Staphylococcus aureus, koji je pre nekoliko decenija razvio otpornost na penicilin a zatim i otpornost na meticilin.

Ono što nas ne ubije čini nas jačim. Ova krilatica je 100% tačna u svetu bakterija, i u tome leži ogroman problem.

Pandemija koronavirisa upozorila nas je da su u današnjem svetu, sa skoro osam milijardi stanovnika, virusi i bakterije jednako velika pretnja koliko i klimatske promene ili ratovi. Trenutna pretnja biće savladana, ali naredna zdravstvena kriza već se nazire i mogla bi biti daleko teža, a to je kriza koju će izazvati mikroorganizmi otporni na antibiotike, takozvani super-mikrobi. Kako bismo se sačuvali od katastrofe, upotreba antibiotika mora biti dovedena pod kontrolu, jer koronavirus je pokazao da zdravstveni sistemi pucaju već kada 0.2% građana simultano oboli od iste opasne bolesti (procenat u Italiji). Kada je u pitanju borba protiv super-mikroba, zubari mogu biti od posebno značajne pomoći.

Gljivice, protozoe, virusi i bakterije konstatno postaju sve otporniji na preparate koji su namenjeni njihovom uništavanju, što je prirodan evolutivni proces, međutim ta evolucija odvija brže nego što medicina može da reaguje. Kada se virus napadne antiviralnim supstancama ili bakterija napadne antibioticima, većina mikroorganizama će izumreti, ali jedan mali deo, koji poseduje slučajne mutacije, preživeće i preneti tu korisnu (sa stanovišta mikroorganizma) mutaciju na sledeću generaciju.

Tu počinje igra velikih brojeva. Ako se antibiotici koriste umereno, tipovi bakterija koje su otporne na njih činiće manjinu u populaciji bakterija i antibiotici će i dalje uglavnom biti uspešni, a kada se naiđe na otporan tip, koristiće se specijalni antibiotici. Međutim, prevelika upotreba antibiotika dovela je do toga da sve više sojeva bakterija postaje imuno na standardne antibiotike, zbog čega se više koriste oni koji su predviđeni samo za retke, otporne bakterije. Samim tim, mikroorganizmima se pruža dodatna prilika da postanu otporni i na njih.

Malo-pomalo, olaka upotreba antibiotika dovela je čovečanstvo u veoma nezavidan položaj. Samo u Evropi preko 30.000 osoba godišnje umre jer su ih napale bakterije rezistentne na sve oprobane antibiotike (neke familije tuberkuloze, gonoreje i salmonele sada su skoro potpuno otporne). Preterana upotreba antibiotika može značiti kraj savremene medicine, upozorila je glavna savetnica Britanske vlade za zdravstvena pitanja, jer bi mnoge procedure, od carskog reza do hemoterapije postale previše rizične bez adekvatnih antibiotika. U kojoj meri su baketrije postale otporne govori i podatak da su devedesetih godišnje na tržište dolazila po tri nova antibiotika, na koje bakterije ne mogu biti imune, dok poslednjih godina stiže samo po jedan godišnje. Pritom, novi antibiotici koji sada izlaze na tržište su samo varijante postojećih i već decenijama nema sasvim novog tipa antibiotika.

Ko je kriv?

Farmaceutska industrija snosi srazmerno mali deo krivice za nastalu situaciju, jer velike kompanije aktivno rade na pronalaženju novih antibiotika. Međutim, ima stručnjaka koji skreću pažnju na to da se ni te kompanije ne trude previše, jer je zarada od novih antibiotika relativno mala, sve dok ne dođe do katstrofe. Njihova svrha je da se čuvaju u rezervi, pa samim tim ne mogu biti izvor zarade, već samo osiguranje za budućnost.

Naredni krivac su građani koji na svoju ruku uzimaju antibiotike. Na taj način veoma retko pomažu sebi, a znatno pomažu baketrijama, dajući im priliku da “vežbaju” otpornost. Antibiotici se danas mogu naručiti preko interneta i u mnogim zemljama mogu se kupiti bez recepta. U Srbiji je napravljen pomak time što se antibiotici kupuju samo uz recept, međutim lekari olako izdaju recepte, antibiotici se čuvaju u kućnim apotekama i slobodno dele među prijateljima. Gotovo svako ima i komšinicu medicinsku sestru koja će mu rado “prepisati” antibiotike bez odlaska kod lekara.

Ipak, najveći krivci su lekari, a među njima i zubari, koji u 70-90% slučajeva nepotrebno prepisuju antibiotike. Istraživanja pokazuju da se antibiotici najčešće daju preventivno, u vidu profilakse, kada postoji rizik od pojave infekcija, jer lekari najčešće precenjuju taj rizik. Lekari često žele i da udovolje pacijentima koji traže antibiotike, ili je davanje antibiotika jednostavno postala praksa, kao kod dugotrajnog kašlja kod dece, ili pri invazivnm zubarskim intervencijama.

Podaci za Srbiju trenutno nisu dostupni, ali pretpostavlja se da je u Srbiji veoma visok broj smrti uzrokovanih rezistentnim mikrobima.

Kada zubar treba da prepiše antibiotik?

U stomatologiji mali broj stanja zaista zahteva korišćenje antibiotika. To su obično teške upale i jake infekcije praćene otokom, a kao što smo napomenuli, koriste se i radi prevencije infekcija, što je upravo polje primene na kome se upotreba mora smanjiti. Stručna literatura antibiotike u vidu profilakse preporučuje samo kod srčanih bolesnika, kod pacijenata sa veštačkim kukovima i drugih grupa pacijenata kod kojih bi infekcije mogle imati posebno teške posledice.

Kada dođe do zapaljenja (to su uglavnom manja, lokalna zapaljenja), pacijentima preporučujemo da urade antibiogram, kako bismo mogli precizno da odredimo koji im je antibiotik potreban, jer davanje antibiotika širokog spektra pomaže bakterijama da razviju otpornost. Međutim, teško je objasniti pacijentu sa otokom da je u njegovom interesu, a takođe i plemenit čin, da uradi antibiogram – pacijenti žele antibiotik odmah i zato smo prinuđeni da im prepišemo antibiotik širokog spektra, kao što su penicilinski preparati. Oni su najmanje štetni i gotovo uvek će rešiti problem, međutim doza penicilinskih preparata koje pacijent mora da uzme da bi pobedio upalu se značajno povećala u odnosu na period pre 10-15 godina, tako da je sasvim moguće da za još 10 godina ti preparati praktično više neće moći da se koriste, jer bi potrebne koncentracije postale tako velike da bi vrednosti već bile toksične.  Za teže upale u ordinaciji Cvejanović prepisujemo Augmentin, a ako je prisutna alergija Klindamicin.

Naše iskustvo je pokazalo da je u Srbiji manje zlo pacijentu preventino dati antibiotik, jer ako mu kažemo da je šansa za upalu mala i da nije u njegovom interesu da unese celu kutiju antibiotika, u 90% slučajeva pacijent će sam nabaviti neki antibiotik, najverovatnije prejak, pogrešan ili i jedno i drugo. U tom smislu država mora da se više potrudi i onemogući građanima da dopunjuju kućne apoteke antibioticima, jer tek tada mi kao zubari možemo mirne savesti da odgovorimo pacijenta od antibiotika. Svaki dan čujemo rečenice „Dajte vi meni samo antibiotik”, “Uzeo sam ja sam na svoju ruku” ili “Ipak je meni prijateljica dala antibitik”, zbog čega verujemo da je krajnje vreme za jednu širu kampanju, u cilju podizanja svesti i informisanja javnosti, kako bi se zloupotreba antibiotika smanjila.

Jednako važno – moramo menjati ishranu!

Za kraj, moramo da uputimo još jedan apel, iako zadiremo u tuđu struku: potrošači moraju birati proizvode od mesa životinja koje su slobodno pasle, a ne najjeftinije meso. Razlika je u tome što životinje koje žive u užasnim uslovima na zatvorenim farmama na kojima ne mogu ni da se okrenu dobijaju antibiotike u hrani, jer bi se inače veoma brzo pojavile bolesti. Životinje dobijaju toliku količinu antibiotika da baketrije imaju neograničenu priliku da razviju otpornost i kada potom dođe do „skoka“ nove bolesti sa životinje na čoveka (što je lako budući da jedemo meso tih životinja), rezultati mogu biti katastrofalni, jer se tako unose već otporne bakterije.

NADOKNADA KOSTI ILI ALL ON 4?

all on 4 foto

Pacijentkinja sa ALL ON 4 radom. Foto: ordinacija Cvejanović

DVE OPCIJE ZA REŠAVANJE PROBLEMA MANJKA VILIČNE KOSTI

Većina pacijenata sa kojima se susrećemo u ordinaciji Cvejanović svrstavaju se u slučajeve potpune bezubosti (bilo da već nemaju zube ili je preostale zube potrebno izvaditi) i žele da dobiju implante. Međutim, mnogi među njima nemaju dovoljno snažnu viličnu kost za ugradnju šest implanata po vilici, što je neophodno za najpouzdanije implantsko rešenje za bezubost – ALL ON 6. Nedostatak vilične kosti dovodi i do drugih komplikacija, kao što su uvećani sinusi u gornjoj vilici i visoko pozicionirani nervi u donjoj vilici, što čini ugradnju implanata još težom.

Pred pacijentima sa manjkom kosti su dve opcije:

– Nadoknada vilične kosti, kako bi koštana masa bila dovoljna za ugradnju implanata;

– ALL ON 4 rad, poseban implantski rad za pacijente sa slabijom vilicom.

U ordinaciji Cvejanović više od 10 godina obavljamo tretmane nadoknade kosti kako bismo stvorili uslove za ugradnju implanata. Iako tretman donosi vidne rezultate posle određenog vremena, nadoknada kosti ima nekoliko nedostataka:

  • Period oporavka je dug;
  • Dugo se čeka da se nova kost formira;
  • Kada se konačno ugrade implanti, pacijent ponovo mora da čeka, jer je neophodno utvrditi da li su implati stabilni u kosti;
  • Ne može se odmah pacijentu predati privremeni FIKSNI rad, kao kod ALL ON 4 zahvata.

Budući da veliki broj naših pacijenata ne živi u Srbiji, nema mogućnosti za redovne kontrole, što je kod velikih nadoknada kosti neophodno da bismo reagovali na vreme ako se javi infekcija. Čak i pacijenti kod kojih je tretman nadoknade kosti dao maksimalan efekat, na kraju tretmana obično kažu da im je zahvat bio veoma naporan i da su jedva čekali da se završi. Kada se sve uzme u obzir, nadoknada kosti predstavlja realno rešenje, međutim zahteva veoma strpljivog pacijenta koji živi u Srbiji, idealno u Beogradu, koji je spreman da plati nešto više, jer nadoknada kosti nije zamena za implantski rad, već samo preduslov za implantski zahvat klasičnog tipa, kao što je ALL ON 6.

ALL ON 4

all on 4 privremeni i stalni

Stalni (levo) i privremeni (desno) ALL ON 4 rad

Kako bismo maksimalno pomogli pacijentima koji žele implante ali imaju problematičnu viličnu kost, u ordinaciji Cvejanović primenjujemo ALL ON 4 koncept, koji je osmislio portugalski stomatolog Paulo Malo. Dr Srđan Cvejanović obuku za ALL ON 4 završio je upravo kod dr Maloa, a naša ordinacija već godinama prednjači po broju ugrađenih ALL ON 4 radova u Srbiji.

ALL ON 4 koncept namenjen je upravo pacijentima koji imaju problema sa kvalitetom vilične kosti, koji bi tradicionalno bili podvrgavani velikim procedurama nadoknade kosti. Takve procedure često podrazumevaju uzimanje uzorka kosti iz rebra ili iz glave pacijenta, kako bi se kost presadila u vilicu. Kada se sa ovako komplikovanim tretmanom uporedi ALL ON 4 zahvat, kod koga se privremeni rad dobija za jedan dan i sve što je naporno po pacijenta je gotovo za 24 časa, pacijenti kojima su drugi zubari predložili nadoknadu kosti jednostavno ne mogu da veruju da postoji i tako jednostavna opcija.

Umesto da se mesecima muče sa privremenim pokretnim radovima ili da ne nose te neudobne radove i da se kriju od tuđih pogleda dok ugrađena kost ne bude spremna za ugradnju implanata, pacijenti koji su se odlučili za ALL ON 4 dobijaju fiksni privremeni rad, čvrsto vezan za tek ugrađene implante, samo jedan dan posle ugradnje implanata.

Tako, ALL ON 4 koncept podrazumeva samo jedan hirurški zahvat, dok nadoknada kosti podrazumeva 3-4 zahvata samo tokom nadoknade, pa posle ponovo jedan zahvat za ugradnju implanata. Kasnije faze ALL ON 4 zahvate nisu hirurške, jer se privremeni i definitivni rad jednostavno šrafe za implante, bez bola i bez krvi. Pacijent može da se vrati normalnom životu svega par dana posle intervencije.

KAKO ALL ON 4 POSTIŽE ONO ŠTO DRUGI ZAHVATI NE MOGU?

all on 4

Pozicija implanata kod ALL ON 4 rada

ALL ON 4 koncept zasnovan je na činjenici da je kost u prednjim regijama gornje i donje vilice uvek u boljem stanju nego kost u bočnim regijama. Kost ispod nosa, a ispred sinusa je veće gustine od kosti u ostatku gornje vilice, a taj deo kosti se tokom života nikada ne resorbuje, tj. ne nestaje. Na taj način obezeđuje se da dva implanta po vilici imaju maksimalnu čvrstinu, dok se druga dva implanta u gornjoj vilici ugrađuju pod oštrim uglom, tako da glava implanta zađe što više u zadnje regije vilice i samim tim celom svojom dužinom implant bude u kosti. Na tim pozicijama koriste se specijalni implanti koji se mogu ugrađivati pod uglom, a rezultat je, ponovo, veoma stabilan implant. U donjoj vilici se takodje zadnja dva implanta postavljaju koso, kako bi se izbegao visoko pozicioniran nerv u zadnjim regijama. Tako, sa četiri implanta u gornjoj i četiri implanta u donjoj vilici dobija se ALL ON 4 rad, na koji se potom postavlja most od 12 krunica po vilici.

Pacijent nosi privremene krunice nekoliko meseci. Ove krunice su estetski na veoma visokom nivou i za pacijenta nije posebno bitno da li nosi privremene ili definitivne krunice. Kada smo potpuno sigurni da su svi implanti dobro učvršćeni, pacijent dobija stalne krunice, koje su kod ALL ON 4 rada uglavnom keramičke. Ponekad možemo da čujemo od pacijenata da im je neko predložio i plastične zube na implantima kao jeftiniju varijantu, međutim to ne može biti trajni rad, jer se plastika može kombinovati sa implantima samo ako se koriste drikeri, što se koristi za rad koji nazivamo proteza na drikerima. Jedini radovi koji se mogu nazvati DEFINITIVNI RADOVI za koncept ALL ON 4 i ALL ON 6 jesu keramički radovi. Plastični su samo privremnei, kraće ili duže nošeni.

Ukratko, iskustva pacijenata nakon ALL ON 4 procedure su takva da smo gotovo prestali da radimo nadokandu kosti, iako se i dalje edukujemo za taj tip zahvata, jer želimo da uvek ponudimo pacijentima sve opcije. Kada se sve svede, ALL ON 4 rad je u toj meri bezbolan i brz, uz izuzetne estetske domete, da slobodno možemo reći da predstavlja nešto najbolje što je donela savremena stomatolgija, kako pacijentima, tako i zubarima.

Odabir materijala za ALL-ON-6 i ALL-ON-4 radove

Pre nego što otvorimo problematiku iz naslova, vredi još jednom podsetiti da se ALL-ON-6 i ALL-ON-4 radovi koriste za rešavanje totalne bezubosti. ALL-ON-6  se korisi uvek kada je vilična kost dobrog kavliteta, dok se ALL-ON-4 koncept koristi kada vilična kost nije dobrog kvaliteta, kada su sinusi veliki ili su nervi blizu. Suštinski, to je ista tehnika, samo se pozicije i uglovi samih implanata razlikuju, ali jednom kada se ugrade impalnti, dalji tok terapije je isti.

Pacijenti često pogrešno razumeju ovaj koncept i zato je potrebno takođe ponoviti i da ALL-ON-6 i ALL-ON-4 nisu proteze. Reč je o mostovima koji se ne skidaju, budući da su ušrafljeni, a počivaju na šest, odnosno četiri implanta po vilici.

ALL-ON-6 i ALL-ON-4  radove  ipak ne nazivamo striktno mostovima, jer se suštinski razlikuju od mostova na zubima. To su složene konstrukcije, koje imaju znatne dimenzije i težinu, zbog čega je važno govoriti o izboru materijala za ove definitivne radove. Kod običnih mostova na zubima važne funkcije igraju sami zubi i kost, i zato su ti mostovi daleko manji, dok je kod totalne bezubosti potrebno nadomestiti nedostatak zuba, kosti i mekog tkiva, koje se vremenom takođe neminovno gubi.

Šta čini most?

Finalni izgled ALL-ON-6 rada

Finalni izgled ALL-ON-6 rada

Razmotrimo sada opcije definitivnog rešenja koje su pred pacijentom koji započinje ALL-ON-6 ili ALL-ON-4 proceduru, kao i tok terapije.

Važno je reći da u prvoj fazi pacijent dobija privremeni most, tj. plastični akrilatni most na titanijumskoj prečki, koji će nositi par meseci, kao privremno rešenje dok se čeka na srastanje mekog tkiva i implanata. Privremeni most se, kao i definitivni, ušrafljuje odmah na ugrađene implante. Na taj način imamo samo jednu hiruršku intervenciju, i od prve faze nadalje sve se odigrava bez hirurgije, bola i otoka.

Definitivni most za celu vilicu tj. konstrukcija mosta izrađuje se u drugoj fazi i u praksi izgleda skoro identično kao zubi na koje su postavljene krunice (Hollywood smile), jer se površina mosta modeluje u obliku zuba i samo se izbliza može videti da je reč o kontinuiranom komadu keramike a ne o pojedinačnim zubima. Ovakav most povezuje se sa vilicom preko šrafova kojima se konstrukcija spaja sa implantima, zbog čega se naziva screw retained. Gornji deo mosta oblikuje se i boji tako da učini spoj zuba i desni perfektnim, tako što po boji i obliku poprima ulogu ivičnog dela desni. Screw retained most je daleko bolja opcija od cementiranja, jer se most koji se postavlja šrafljenjem može lako po potrebi odšrafiti.

Kombinacja titanijuma i keramike

most all on 6

Titanijumsko-keramički most

Ordinacija Cvejanović ima višedecenijsko iskustvo u testiranju različitih materijala za definitvne mostove, počev od cirkonijmskih konstrukcija sa keramikom preko cirkonijuma, preko pune cirkonijmske konstrukcije bez keramike, do metalo-keramičkih konstrukcija, i sve one su pokazale određene mane.

Već nekoliko godina za ALL-ON-6 i ALL-ON-4 radove koristimo isključivo titanijumske konstrukcije dobijene 3D štampanjem, kako bi bile šuplje u sredini i samim tim lakše. Na konstrukciju se potom sa spoljne strane nanosi keramika.

Upravo se ta kombinacija pokazala kao najbolje rešenje, jer svodi komplikacije na neznatan broj, budući da isključuje mogućnost pucanje keramike ili pucanja same konstrukcije. Kombinacija titanijum-keramika poseduje odlična estetska svojstva i veoma je postojano rešenje. Iz tih razloga, titanijumski mostovi sa keramikom sa spoljne strane su naša preporuka za svakog pacijenta kome je potrebno ALL-ON-6 ili ALL-ON-4 rešenje.

Ostale mogućnosti

Kao što smo napomenuli, mouguće je kreirati i konstrukcije za ALL-ON-6 i ALL-ON-4 i od drugih materijala. Mostovi od punog cirkonijuma su dugotrajni i ne mogu naprsnuti tokom godina, jer nemaju keramiku preko cirkona ali su veoma tvrdi i kada vlasnik mosta žvaće dolazi do primetnog zvečanja. Takođe, takvi mostovi su estetski na nižem nivou od mostova koji imaju keramiku kao spoljni sloj.

Naredna opcija su mostovi od cirkona sa spoljašnjom keramikom. Takvi mostovi su mekši, prijatniji i lepši jer poseduju keramiku, ali se često dešava da keramika otpada sa cirkona, što se ne može dogoditi sa titanijumskim mostom. Moguće je kreirati i most sa metalnom osnovom od klasičnih metalnih legura, ali one nemaju fizičke karakteristke kao titanijum, te se ne preporučuju za veće konstrukcije.

Plastični mostovi?

all on 6 plastika

Privremeni plastični rad

Ovde vredi spomenuti da mnogi zubari dezinformišu pacijente, navodeći da su i plastični mostovi jedno od trajnih rešenja, što svakako nije tačno. Plastični most veoma brzo počinje neprijatno da miriše i mora da se popravlja, jer se plastika vremenom haba. Plastični mostovi mogu biti privremeno rešenje, dok pacijent ne prikupi sredstva za stalni most, ali nikada trajno rešenje. Ukoliko pacijent nema sredstava za ALL-ON-6 ili ALL-ON-4 rad, opcija može biti plastična proteza na drikerima, koja takođe koristi implante, ali se može lako skinuti da bi se oprala, što jeste funkcionalno rešenje, iako na mnogo nižem nivou od ALL-ON-6 ili ALL-ON-4 rada.

Da rezimiramo, opcija koju savetujemo i koju danas radimo za definitvne ALL-ON-6 i ALL-ON-4 konstrukcije je most sa titanijumskim jezgrom i keramičkom površinom, koji se ušrafljuje u implante, bez cementiranja. Privremeni rad je od plastike jer ga je potrebno veoma brzo izraditi i taj rad se nosi samo 2-4 meseca.

Matične ćelije iz mlečnih zuba pomažu prilikom lomova stalnih zuba kod dece

matcelije1

Matične ćelije već decenijama se uspešno koriste u medicini. Najuspešniji su tretmani presađivanja koštane srži u službi borbe protiv raka i leukemije, kao i tretmani za neurološke probleme, poput moždanog udara, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Čula su veoma receptivna na ovo vrstu tretmana, tako da je matičnim ćelijama moguće otkloniti čak i slepilo i gluvoću. Matične ćelije su izuzetno efikasne i pri lečenju povreda, uključujući povrede kičme, a sve su češći eksperimenti i sa korišćenjem matičnih ćelija za rast zuba. U eksperimentima sa životinjama pokazalo se da matične ćelije stimulišu obnovu i rast zuba, a jedan od prvih testova na ljudima uspešno je završen u septembru ove godine.

Uz pomoć američkih kolega, kineski stručanjaci okupili su četrdesetoro dece uzrasta oko 10 godina, koja su imala povrede stalnih prednjih zuba, najčešće jedinica, ali i dalje su imala poneki mlečni zub, poput šestica. Iz preostalih mlečnih zuba dece ekstraktovane su matične ćelije zubne pulpe (hDPSC), koje su se potom razvijale u laboratorijskim uslovima. Zatim su ćelije ubrizgane u koren oštećenih zuba, pri čemu su najčešća stanja bila polomljeni zubi kojima je pritom oštećen koren i smanjen dotok krvi. Veoma brzo zabeležene su promene u jačini korena i protoku krvi, a počeo je da se formira i novi dentin. Godinu dana posle tretmana, većina dece je ponovo razvila senzitivnost u oštćenim zubima, a po svim indikacijama, stanje se i dalje poboljšava kod većine dece, uz formiranje novih krvnih sudova, vezivnih tkiva, nerava i dentina.

Budući da su povrede prednjih zuba kod dece veoma česte i da adekvatno rešenje ne postoji, sa eventualnim izuzetkom apeksifikacije, koja pomaže u malom broju slučajeva, ovi rezultati predstavljaju veliko ohrabrenje za roditelje. Za razliku od drugih tretmana koji koriste matične ćelje, upotreba matičnih ćelija iz mlečnih zuba dece ne zahteva skupe procedure odlaganja i čuvanja, već se koriste zubi koji su već u vilici, i to u periodu kada postoji najveći rizik od povreda prednjih zuba usled padova u igri.

Sasvim smo sigurni da će već u bliskoj budućnosti stomatologija prestati da bude fokusirana na zamenu oštećenih ili degenerisanih tkiva veštačkim materijalima i da će sve više ličiti da druge medicinske nauke, u kojima je neželjene procese moguće zaustaviti i preokrenuti, pa čak i dovesti do stvaranja potpuno novog tkiva. Činjenica da je eksperiment o kome smo govorili izveden u Kini, od strane lokalnog univerziteta, sugeriše da proces nije toliko skup i komplikovan da bi bio van domašaja većine roditelja, pa čak možda i deo opšte zdravstvene zaštite.

Kako poslati ispravan online upit

online upit slanje snimaka

Preporučujemo svima koji se interesuju za naše usluge a ne mogu lako da dođu na pregled da elektronski pošalju snimke zuba, jer je u velikom broju slučajeva online upit je dovoljan da bi se dobila približna procena stanja i cene zahvata. Ako se pacijenti pridržavaju nekoliko jednostavnih uputstava u vezi slanja snimaka, mogu biti sigurni da će već nakon prvog upita dobiti našu najpribližniju procenu i da neće morati da šalju dodatne snimke i fotografije zuba. Neadekvatni snimci i fotografije zuba predstavljaju bacanje vremena i novca, te zato želimo da pružimo nekoliko saveta u vezi snimanja i fotografisanja zuba.

Postavljanje dijagnoze i određivanje cene na osnovu slika

Online upit koji sadrži standardni ortopan snimak je sve što nam je potrebno za većinu zahvata. Ovaj snimak moguće je dobiti za nešto više od 1000 dinara bilo gde u Srbiji i on je verodostojan oko godinu dana (naravno, što skoriji ortopan imate, to bolje). Do grešaka prilikom snimanja dolazi retko i ako je snimak loš, na većini mesta možete besplatno dobiti novi snimak, ali česta greška je propuštanje da se operateru naglasi da je snimak u visokoj rezoluciji potrebno poslati na email, najbolje samom pacijentu (kako bi ostao sačuvan) ili direktno na naš email info@ordinacijacvejanovic.com.

Ukoliko živite u inostranstvu, snimanje zuba nije tako lako dostupno a ni približno tako jeftino kao u Srbiji, međutim u većim mestima moguće je dobiti ortopan snimak. U inostranstvu ortopan snimke ne izrađuju rendgen centri, već same stomatolške ordiancije, koje nisu voljne da daju snimak pacijentu čak i kada je uredno plaćen. Čak i kada ordinacije daju snimak on je često neadekavtnog formata i/ili rezolucije, te je neupotrebljiv. Zato je važno da se pacijent “izbori” za adekvatnu digitalnu formu orotpan snimka kako bi ga prosledio našoj ordinaciji. U zemljama gde se govori engleski, ovaj tip snimka naziva se Panoramic X-Ray. U Sjedinjenim Državama i na još nekim lokacijama često se izrađuju snimci zuba bez korena, kao na narednoj slici, zbog čega su potpuno neupotrebljivi za planiranje većine zahvata.

online upit usa snimak

Neadekvatan snimak. Ovaj tip snimka često nam šalju potencijalni pacijenti iz inostranstva.

Fotografisanje ortopana i fotografisanje zuba

Odštampani ortpan snimak uopšte nije potreban, jer je njegova rezolucija daleko manja nego kod digitalnog snimka. Kada idete po snimak, najbolje je odabrati najjeftiniju opciju – slanje mejlom bez štampanja. Ako pacijent nema elektronsku varijatnu snimka, već samo odštampani snimak i pošalje takav snimak poštom, postoji mogućnost da ćemo moći na snimku da vidimo šta nas interesuje. Međutim ako se odštampani ortopan slika fotoaparatom ili skenira, dobijena slika je najčešće neupotrebljiva jer se fine razlike u transparentnosti tada gube.

online upit neupotrebljiva fotografija

Neadekvatna fotografija. Ne vide se celi zubi, kao ni desni.

3D snimak nije neophodan da bi se dobilo mišjenje o izvodljivosti i okvirnoj ceni procedure. Kao i običan ortopan, 3D snimak moguće je u Srbiji dobiti veoma povoljno, za oko 50 evra. Ko uspe da u inostranstvu izradi 3D orotpan i da ga dobije u punoj rezoluciji (što takođe zahteva upornost), može da nam ga pošalje putem nekog od servisa koji omogućavaju slanje velikih fajlova, kao što su WeTransfer, Google Drive, Dropbox i drugi. Međutim i tada se može dogoditi da format nije čitljiv, ondnosno da se ne može učitati u naš softver, tako da se često događa da pacijent kada dođe u Srbiju mora da ponovo izradi snimak.

foto zuba

Ako šaljete fotografiju zuba, idealno bi bilo da se vide svi prednji i većina bočnih zuba, kao i desni

Online upit koji sadrži fotografije zuba snimljene telefonom mogu biti sasvim adekvatne u nekim slučajevima. Ako vas interesuju fasete, krunice, proteza ili neki drugi zahvat koji se odnosi na prednje zube, potrebno je samo da načinite dobro fokusiran snimak zuba i desni. Najbolje je da vas fotografiše druga osoba jer su zadnje kamere daleko kvalitetnije od selfi kamera, na jakom dnevnom svetlu, bez blica. Podignite usne koliko možete da bi se videle desni. Fokusirajte zube klikom na neki od zuba, a ako koristite naprednije funkcije kamere, posebno dobri rezultati postižu se ako odabere macro mod. Slike je najbolje slati mejlom, budući da aplikacije kao što su Viber ili WhatsApp smanjuju rezoluciju, osim ako ne odaberete da sliku šaljete kao dokument (WhatsApp) ili kao fajl (Viber).

Da li su metalokeramičke krunice dobar izbor?

Od 2010. postoji trend da se metalokeramičke krunice posmatraju kao inferiorna vrsta krunica u odnosu na krunice od pune keramike. Korišćenje metalokeramičkih krunica u svetu je ispod 50% prvi put u istoriji, dok se metalne krunice koriste samo u izuzetnim situacijama, ponajviše zbog visokih cena plemenitih metala. U Ordinaciji Cvejanović takođe smo se fokusirali na krunice od pune keramike (cirkonijumske krunice), nabavili CEREC mašinu za izradu keramičkih krunica i softver za njihovo projektovanje, međutim metalokeramičke krunice i dalje često koristimo, a u ovom tekstu objasnićemo i zašto. Želja nam je da što bolje informišemo pacijente, kako oni ne bi odlagali zahvat misleći da moraju uštedeti za keramičke krunice i kako bi što bolje znali koje su im opcije na raspolaganju, pogotovu jer na tržište polako stižu nove vrste metalokeramičkih krunica.

metalokeramicke krunice

Metalokeramičke krunice

Zašto su metalokeramičke krunice jeftinije od keramičkih?

Isključivo zbog cene materijala. Jezgro metalokeramičkih krunica je od mešavine nikla, hroma, kobalta i drugih metala. Ovo jezgro izrađuje se u tačnim dimenzijama krunice i preko njega se na visokoj temperaturi dodaje sloj porcelana. Cirkonijum je skuplji od bilo kog neplemenitog metala i odatle razlika u ceni.

Koji su nedostaci metalokeramičkih krunica u odnosu na keramičke?

Jedini stvarni nedostatak je mogućnost da na mestu gde se krunica spaja sa desnima vidi tanka siva linija, odnosno metalna osnova krunice. Siva ivica uvek se prilikom postavljanja krunice sakriva ispod desni ali ako se desni dodatno povuku moguće je da će se oktriti. Među problemima koji se javljaju veoma retko su lomljenje površinskog sloja keramike ili oštećenje prirodnog zuba nasuprot krunice zbog nepreciznog dodavanja porcelana na metalnu osnovu.

prednji zubi

U većini situacija moguće je postaviti metalokeramičke krunice tako da se siva linija u korenu krunice (na mestu spajanja sa desnima) ne vidi.

Postoje li prednosti?

Naravno, i to značajne. Kao i krunice od punog metala, metalokeramičke krunice su veoma trajne, a njihova velika otpornost na sve tipove potresa i stezanja čini ih i boljim izborom za postavljanje u zadnjoj regiji, gde se obavlja žvakanje.

Zašto se onda keramičke krunice smatraju boljim?

Prvenstveno zbog estetike. Pre svega, cirkonijum može imati realnu boju prirodnog zuba i poseduje fantastičnu osobinu da prelama svetlo na isti način kao prirodni zubi. Čak i kada je vidljivo da osoba ima cirkonijumske krunice, one deluju vrlo prirodno u vilici, dok metalokeramičke krunice ostavljau u većoj meri utisak “veštačkog” zuba. Zahvaljujući drugom načinu izrade krunice, preciznost je veća kod keramike, što takođe omogućava bolji izgled.

keramicke krunice

Krunice od pune keramike

Da li je moguće kombinovati metalokeramičke i keramičke krunice?

Da, i to je upravo naš savet za postizanje najboljeg odnosa cene, estetike i funkcionalnosti uvek kada se paralelno izrađuje veći broj krunica u vilici. Na zadnjim zubima metalokeramičke krunice su veoma dobro rešenje, dok je na prednjim zubima poželjno postaviti kermičke krunice.

Nova generacija metalokeramičkih krunica.

Da metalokeramičke krunice neće biti u potpunosti zamenjene keramičkim potvrđuje podatak da sve više zubara koristi novi tip metalokeramičkih krunica, nazvan PTM (pressed-to-metal). Ove krunice ne koriste prirodni porcelan kao klasične PFM (fused-to-metal), već sintetički, koji je fleksibilniji i jači, tako da se može eliminisati siva linija u korenu krunice jer poreclan dolazi do samog dna. Ove krunice su otpornije na pucanje, ne oštećuju zube koji su nasuprot njima, a sintetički porcelan takođe prelama svetlost na prirodniji način.

PTM krunice su jedna od opcija i u našoj ordinaciji, međutim pacijenti su još uvek relativno isključivi – ili ne brinu mnogo o novcu i traže samo keramičke krunice ili žele što više da uštede i traže tradicionalne metalne krunice. O PTM krunicama govorićemo više u narednom periodu, jer očekujemo da će vremenom postati prisutnije na domaćem tržištu, što će sniziti cenu i učiniti ih logičnim izborom za sve pacijente koji žele da uštede na pametan način.

Kompozitne fasete

Fasete ili viniri su osnovi tip nadogradnje u kozmetičkoj stomatologiji. Reč je dodatku koji se cementiranjem postavlja na vidljivi deo zuba kako bi se ispravili vizuelni nedostaci prednjih zuba, kao što su nepravilan položaj, loša boja, okrnjenost ili različita dužina zuba.

kompozitne fasete izbliza

Zubna faseta

Viniri se koriste kada je prirodni zub, i pored vizuelnih nedostataka, u osnovi zdrav i očekuje se da će još niz godina ostati stabilan. Ugradnja vinira je manja, brža i povoljnija intervencija do postavljanja zubne krunice, dok je estetski efekat (a dobrim delom i funkcionalni efekat) isti, tako da vinire tj. fasete preporučujemo uvek kada su zubi dovoljno jaki i kada nije reč o problemu koji bi se lakše eliminisao fiksnom protezom ili beljenjem zuba.

Međutim, pacijentima su uglavnom poznate samo keramičke fasete, dok se retko govori o drugom tipu nadogradnji, a to su kompozitne fasete. Nažalost, zubari ponekad namerno ne informišu pacijente o mogućnosti ugradnje kompozitnih faseta, jer je tu zarada manja, iako su u nekim slučajevima one čak i bolje rešenje od keramičkih faseta.

Budući da postoji mnogo argumenata za oba tipa faseta, pogledajno najpre narednu tabelu, koja slikovito objašnjava razliku između dva tipa faseta.

cena i prednsoti fasete

Sve razlike između ova dva tipa faseta dolaze od materijala od kojih su sačinjene. Keramika je skuplja i teža za oblikovanje od kompozitnih materijala, međutim poseduje neke osobine koje je čine idealnom za fasete. To je, pre svega, boja koja savršeno odgovara prirodnoj boji zuba i reflektovanje svetlosti na isti način kao kod prirodnih zuba, tako da se često čak ni iz neposredne blizine ne može reći da li osoba ima keramičke fasete. Iz istog razloga keramika je  trajnija, zahteva duže vreme da se oblikuje i postavi, te ne čudi što je skuplja.

Kompozitne fasete ili keramičke fasete?

Velika je greška tretirati kompozitne fasete kao prelazno rešenje dok pacijent ne bude finansijski u mogućnosti da dobije kompletne keramičke fasete. Kod mlađih pacijenata kompozitne fasete su uvek naš prvi izbor jer zahtevaju manje struganje prirodnog zuba kako bi se površina zuba pripremila za spajanje sa fasetom. Kompozitnim fasetama moguće je ispraviti sitne nepravilnosti kod mladih pacijenata na potpuno neinvazivan način, a isto važi i za starije pacijente sa dobro očuvanim zubima. Sa druge strane, ispravno je govoriti o kompozitnim fasetama kao o prirodnom koraku pre ugradnje keramičkih faseta u smislu da one ostavljaju sve opcije otvorenim, pa se pacijent može kasnije odlučiti za keramičke fasete ili za neki drugi tretman.

kompozitne fasete primer

Kompozitnim fasetama moguće je potpuno promeniti izgled svih predjih zuba za oko 600€ uz očekivano trajanje krunica od 5 do 10 godina.

Druga česta zabluda jeste da se kompozitne fasete ne mogu popravljati, već da se moraju promeniti ako se istanje, okrnje ili napuknu. Budući da se kompozit nanosi u tankim slojevima, moguće je ostrugati spoljne slojeve i ponovo ih naneti, a popravka je čak i jednostavnija nego kod keramičkih faseta. Trajnost se takođe često ističe kao argument u korist keramičkih faseta. Činjenica je da su zabeleženi slučajevi da keramička faseta traje doživotno (20 godina i više), ali isto tako se rutinski događa da kompozitne fasete traju 10 godina, tako da su oba tipa veoma dugotrajna (minimalno očekivano trajanje je sedam godina za keramičke i tri za kompozitne). Istina je da su keramičke trajnije, ali ako kompozitne fasete traju pet i više godina, nije ih fer nazivati samo privremenim rešenjem.

Ono što zaista jeste mana kompozitnih faseta je mogućnost da vremenom promene boju, što se dešava osobama koje jedu hranu sa dosta veštačkih boja, piju kafu i gazirana pića, a posebno kod pušača. Ukoliko se hranite zdravo i ne pušite, nemate razloga da strahujete da će fasete promeniti nijansu. Kako bi kompozitne fasete zadržale dobar izgled, potrebno ih je povremeno polirati i poravnati, ali reč je i dalje o relativnom malom trošku.

Iako je ova tematika izuzetno zanimljiva, pacijent ne mora da se opterećuje izborom faseta. Ukoliko imate bilo kakav problem vezan za estetiku prednjih zuba, vrlo je verovatno da se on može lako rešiti fasetama, a mi ćemo vam preporučiti keramičke ili kompozitne fasete u skladu sa vašim slučajem. Važno je samo da pacijenti znaju da pored keramičkih faseta postoji još jedna interesantna opcija.

Providne folije za ispravljanje zuba

providna folija Providne folije za ispravljanje zuba (clear aligners), poznate i po trademark-u Invisalign, postaju ubrzano popularne u našoj zemlji i iz tog razloga vredi objasniti koje su prednosti ove tehnike u odnosu na standardne proteze, kao i predočiti određena manja ograničenja folija za ispravljanje zuba u odnosu na proteze.

Providne folije za ispravljanje zuba patentirane su i odobrene za korišćenje u SAD 1998. godine i odmah su postale veliki hit. U Srbiji su takođe dostupne već dugo, međutim potražnju za folijama pogurala je tek u novije vreme srednja generacija pacijenata, kada se pročulo da postoji rešenje koje nije uočljivo a može da ispravi zube, budući da mnogi ne žele da nose klasične proteze u srednjim godinama. Dolazak 3D printera dodatno je popularizovao providne folije jer su one savršene za 3D štampu zbog brze izrade modela, mikrometarske preciznosti i malo potrebnog materijala.

Folije za ispravljanje zuba nose se noću a ako je potrebno brže ispravljanje i bolja kontrola celokupnog procesa mogu se nositi i tokom dana. Ne preporučuju se za decu, jer je poželjno da osoba ima sve stalne zube, a najefikasnije su za ispravljanje umereno zbijenih zuba (do 5mm) i zuba sa umerenim razmacima (do 5mm). Pacijent menja folije u razmacima od 30 dana, a ukupno trajanje terapije je od 5 do 12 meseci.

Početak terapije i izrada 3D prikaza

Zahvaljujući napretku softvera i većoj snazi računara, danas se za svakog pacijenta unapred izrađuje animirani prikaz očekivanog pomeranja zuba iz meseca u mesec, tako da pacijent bolje može da sagleda trenutno stanje i vidi verovatan konačni izgled. Tokom prve posete zubaru uzimaju se otisci i izrađuje se orotpan snimak, na osnovu kog ortodonti i tehnika za par dana kreiraju 3D model. Događa se da u ovoj fazi utvrdimo da nije moguće ispravljanje zuba folijom, već da je potrebno nositi fiksnu protezu. U većini slučajeva, kada je korišćenje folije moguće, animacija se prikazje pacijentu, a praksa je pokazala da skoro da nema pacijenta koji posle gledanja animacije odustaje od tretmana, budući da animacija najbolje pokazuje velike razlike između početnog i finalnog položaja zuba.

Izuzetna prednost providnih folija u odnosu na druga rešenja je mogućnost da se folije izrade unapred, svaka za po jedan mesec u godini, tako da pacijent može sam da ih menja,  a to najviše cene naši pacjenti iz drugih gradova i iz inostranstva. Pacijenti iz Beograda dolaze na kontrolne preglede, koji su poželjni i naravno besplatni, ali nisu krucijalni za uspeh terapije.

Koje probleme rešavaju providne folije?

providna folija 2

Teško je primetiti da osoba nosi providnu foliju. Izvor: Wikipedia

Jedno od ograničenja terapije folijama je to što se njom odvojeno ispravljaju zubi u donjoj ili gornjoj vilici, dakle nije moguća korekcija zagrižaja kao kod fiksnih proteza. Ukoliko pacijent nema problem sa zagrižajem, folije su dobro rešenje, bez obzira da li je potrebno postaviti ih na jednoj ili na obe vilice. Jedini realan nedostatak kod ove metode je to što je često potrebno sužavanje zuba (stripovanje), koje se obavlja u jednom trenutku tokom terapije, što se predočava pacijentu prilikom izrade animacije. To se odnosi na problem zbijenosti zuba, ne i na razmaknute zube.

Kako bi tretman protekao što bolje, potrebno je od slučaja do slučaja opredeliti se za standardne proteze ili za folije, a u ordinacji Cvejanović preporučićemo svakom pacijentu rešenje koje smatramo da je najbolje za njegov slučaj. Što se cene tiče, skoro da ne postoji razlika između ova dva pristupa i ako je korekcija manja i cela terapija gotova za nekoliko meseci, folije mogu biti jeftinije od klasične proteze.

Prednosti providnih folija:

– Skoro su neprimetne tokom nošenja;
– Ne moraju se nositi tokom dana;
– Manji broj dolazaka kod zubara;
– Terapija je kraća od terapije protezom.

Prednosti proteza:

– Moguće ispravljanje složenijih problema;
– Moguće ispravljanje zagrižaja;
– Nije potrebno stripovanje.

Pacijent posle izrade animacije odlučuje da li želi da otpočne terapiju folijama.

Cena izrade animacije i pravljenja plana terapije je 100€.
Cena jedne folije je 100€.

Primer: U narednoj janimaciji prikazano je pomeranje koje zahteva pet folija, tako da je cena te terpije 500€ + 100€ za izradu animacije i plana terapije.


Ako imate pitanja možete ostaviti komentar na ovom blogu, pisati na info@ordinacijacvejanovic.com ili ostavti komentatr na našoj Facebook stranici.