deca

Pokvareni zubi kod dece

pokvareni zubi kod dece

Barem 90% problema sa kojima se srećemo u stomatološkoj praksi mogli su biti lako izbegnuti da su pacijenti pažljivije brinuli o zubima ili da su ranije došli kod zubara. Međutim, ono što nas najviše rastužuje su pokvareni zubi kod dece.

U kojoj meri karijes kod dece predstavlja opasnost po njihov rast i razvoj govori i podatak da je Svetska zdravstvena organizacija označila karijes kod dece kao bolest koja ima globalni uticaj na javno zdravlje. Karijes na mlečnim zubima javlja se u Srbiji kod dve trećine dece uzrasta tri do pet godina i kod preko 80% dece uzrasta 6 do 11 godina (sa 12 godina deca uglavnom nemaju mlečne zube). U Beogradu je taj procenat nešto manji, a u proseku tek svaki drugi karijes biće u nekom trenutku otkriven i saniran.

Zašto je karijes mlečnih zuba tako opasan?

Rana pojava karijesa kod dece je višestruko opasna po njihovo zdravlje:

  • Gubitak mlečnog zuba usled karijesa izaziva prerano nicanje stalnog zuba ili nicanje stalnog zuba na pogrešnom mestu, kao i susednih zuba.
  • Bakterije iz mlečnog zuba na kome se pojavio karijes mogu preći na stalni zub koji niče ispod mlečnog zuba!
  • Mlečni zubi su veoma važni za decu, jer su ključni za pravilan govor i za ishranu.

Karijes kod dece do dve godine

Već sa dve godine oko 35% dece razvije barem jedan karijes! Razlog za ovako ranu pojavu karijesa je uglavnom preterana upotreba flašice u kojoj su mleko, mlečna formula, ili (što je najgore) voćni sok. Drugi razlog za pojavu karijesa u ovako ranom uzrastu je transfer bakterija od roditelja ka deci, a najčešći krivac je bakterija Streptococcus mutans, koju roditelji deci prenose ljubljenjem lica, kada probaju da li je mleko u flašici pretoplo ili kada pokazuju deci kako je hrana u kašičici ukusna. Interesantno je da su istraživanja pokazala da sojevi ove bakterije koji su pronađeni kod dece uglavnom potiču od očeva, a ne od majki.

Ni šećer ni bakterije ne dovode direktno do karijesa, već kiselina koju stvaraju bakterije koju se hrane šećerima

Kako smanjiti rizik od pojave karijesa kod dece?

Na ovo pitanje postoji vrlo definitivan odgovor, međutim taj odgovor uključuje višestruko angažovanje zajednice, roditelja i samog deteta, upravo jer rizik od pojave karijesa nastaje na sva tri nivoa:

Rizici na nivou zajednice: Rizici na nivou porodice: Rizično ponašanje dece:
Insistiranje na konzumiranju hrane loše po zube (reklame, druga deca);
Odsustvo obaveznih kontrola kod zubara u domu zdravlja;
Loša zdravstvena kultura.
Neadekvatna ishrana usled loše ekonomske situacije;
Nezdrave navike u ishrani unutrar porodice;
Nedovoljno angažovanje roditelja na očuvanju zdravlja zuba deteta.
Nepravilno i/ili nedovoljno pranje zuba;
Nedovoljan unos vode;
Uzimanje nezdravih užina, obično u školi.  

Čak i kada je ishrana prebogata šećerima, adekvatna higijena i redovne kontrole kod zubara održaće dečije zube zdravim. Ono što je pogubno je kombinacija loših navika, loše ishrane i nedovoljno čestih odlazaka kod zubara.

Da li imate dobre navike?

Naravno, velika većina nas ima svog zubara koga viđe barem dva puta godišnje, svesni smo da je važno dobro prati zube i pokušavamo da se hranimo zdravo. Međutim, postoje saveti koji će pomoći deci da sačuvaju svoje zube od karijesa, o kojima roditelji uglavnom nisu informisani, kao što su sledeći:

  • Noćno dojenje nema nikakve veze na nastankom karijesa;
  • Počnite da perete detetu zube čim izbije prvi zubić;
  • Osim zuba treba prati jezik i desni;
  • Ovo može zvučati neobično, ali preporučuje se korišćenje konca za zube već od druge godine;
  • Za decu mlađu od tri godine dovoljno je zrno dečije zubne paste veliko kao zrno pirinča;
  • Maksimalno smanjite broj užina bogatih šećerom, uključujući osim slatkiša i slane grickalice i sokove; 
  • Nabavite detetu novu četkicu svaka tri meseca;
  • Vizuelno povremeno kontrolišite zube deteta i vodite ga kod zubara ako se požali i na najmanji bol ili osetljivost;
  • Naučite decu da duže žvaću hranu, jer sažvakana hrana koja ostane na zubima će brzo biti rastvorena, dok komadići nesažvakane hrane neće.
  • Čitajte oznake na hrani, posebno na onoj koja se koristi kao kompletan obrok, poput muslija, kornfleksa, kaša i keksa. Koristite proizvode kojim imaju manje od 10% šećera, idealno manje od 5% šećera. Osim šećera opasna su i sva pića koja imaju nisku pH vrednost, kao što su gazirana pića bez šećera.

Kako prepoznati karijes kod dece?

Karijes se razvija postepeno i relativno se lako uočava. Ako se uoči na vreme biće oštećena samo gleđ zuba, odnosno neće doći do prodora bakterija u unutrašnjost zuba. Kada je karijes saniran u toj ranoj fazi zub će biti 100% sačuvan, jer će delić spoljnog omotača koji je oštećen biti zamenjen kompozitom. Posete zubaru dva ili tri puta godišnje mogu biti nedovoljne da se uoči karijes u nastanku, tako da je preporučljivo da pogledate povremeno dečije zube pod dobrim svetlom, npr. Pomoću led lampe mobilnog telefona. 

Prvi znak upozorenja su bele tačkice na mestima na kojima će se kasnije razviti karijes. Tačke predstavljaju mesta na kojima je gleđ počela da degradira. Ako se u ovoj fazi karijes ne sanirara, zahvaćena mesta dobiće prvo svetlu braon boju a zatim karijes kreće da prodire dublje u zub i postaje crn. Ako se karijes sanira tokom prve dve faze, neće doći do trajnog oštećenja mlečnog zuba i zub će potrajati sve dok ga prirodno ne zameni stalni zub.

Karijes kod dece nekada se može prepoznati i po simptomima na koje se dete može požaliti. To može biti bol, ali i osteljivost na hladno ili toplo. Ovi simptomi se ne pojavljuju uvek, ali ako se dete požali na neki od njih, treba obavezno posetiti zubara.

Ordinacija Cvejanović ima 40 godina iskustva na polju dečije stomatologije, a neki od prvih malih pacijenata i dalje nas posećuju u svojim zrelim godinama. Ono što je zajedničko za sve njih jeste da imaju odlično očuvane zube, što je najbolji dokaz da je redovna poseta zubaru, još od ranog detinjstva, najbolji recept za zdrave zube i lep osmeh.

Matične ćelije iz mlečnih zuba pomažu prilikom lomova stalnih zuba kod dece

matcelije1

Matične ćelije već decenijama se uspešno koriste u medicini. Najuspešniji su tretmani presađivanja koštane srži u službi borbe protiv raka i leukemije, kao i tretmani za neurološke probleme, poput moždanog udara, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Čula su veoma receptivna na ovo vrstu tretmana, tako da je matičnim ćelijama moguće otkloniti čak i slepilo i gluvoću. Matične ćelije su izuzetno efikasne i pri lečenju povreda, uključujući povrede kičme, a sve su češći eksperimenti i sa korišćenjem matičnih ćelija za rast zuba. U eksperimentima sa životinjama pokazalo se da matične ćelije stimulišu obnovu i rast zuba, a jedan od prvih testova na ljudima uspešno je završen u septembru ove godine.

Uz pomoć američkih kolega, kineski stručanjaci okupili su četrdesetoro dece uzrasta oko 10 godina, koja su imala povrede stalnih prednjih zuba, najčešće jedinica, ali i dalje su imala poneki mlečni zub, poput šestica. Iz preostalih mlečnih zuba dece ekstraktovane su matične ćelije zubne pulpe (hDPSC), koje su se potom razvijale u laboratorijskim uslovima. Zatim su ćelije ubrizgane u koren oštećenih zuba, pri čemu su najčešća stanja bila polomljeni zubi kojima je pritom oštećen koren i smanjen dotok krvi. Veoma brzo zabeležene su promene u jačini korena i protoku krvi, a počeo je da se formira i novi dentin. Godinu dana posle tretmana, većina dece je ponovo razvila senzitivnost u oštćenim zubima, a po svim indikacijama, stanje se i dalje poboljšava kod većine dece, uz formiranje novih krvnih sudova, vezivnih tkiva, nerava i dentina.

Budući da su povrede prednjih zuba kod dece veoma česte i da adekvatno rešenje ne postoji, sa eventualnim izuzetkom apeksifikacije, koja pomaže u malom broju slučajeva, ovi rezultati predstavljaju veliko ohrabrenje za roditelje. Za razliku od drugih tretmana koji koriste matične ćelje, upotreba matičnih ćelija iz mlečnih zuba dece ne zahteva skupe procedure odlaganja i čuvanja, već se koriste zubi koji su već u vilici, i to u periodu kada postoji najveći rizik od povreda prednjih zuba usled padova u igri.

Sasvim smo sigurni da će već u bliskoj budućnosti stomatologija prestati da bude fokusirana na zamenu oštećenih ili degenerisanih tkiva veštačkim materijalima i da će sve više ličiti da druge medicinske nauke, u kojima je neželjene procese moguće zaustaviti i preokrenuti, pa čak i dovesti do stvaranja potpuno novog tkiva. Činjenica da je eksperiment o kome smo govorili izveden u Kini, od strane lokalnog univerziteta, sugeriše da proces nije toliko skup i komplikovan da bi bio van domašaja većine roditelja, pa čak možda i deo opšte zdravstvene zaštite.